A sto sad?!?

Evo, gotova je serija interviewa.

Intervjuirao sam devet ljudi cije blogove redovito pratim, ali ne samo zato sto ih redovito pratim ili zato sto sam u nekim prijateljskim odnosima s njima (stovise s nekima od njih nisam do ove prilike razmijenio niti jednu repliku) nego zato sto mi se cini da bas tih devet blogova sadrzi ponesto od onoga sto bih ja htio imati, ali eto - nemam.

Ugrubo receno, htio bih biti duhovit kao Mufasa, zabavan kao Jezdi, otkacen kao Stroke, pisati majstorstvom jednog Tajpa ili razumom Zrinke, biti seriozan kao Mrak i potkovan kao Borja, dostojanstven kao zli_girl i omiljen kao Ribafish ....

Zasto bas devet?

Zato sto me bilo strah dodati i deseti blog na tu listu. Zato sto bi to bilo zaokruzeno. Zato sto bi bilo konacno. Bilo bi to kao reci - to je tih deset a ostali su druga liga.
A nisu. Imam ja veliku listu blogova u koje se ugledam i kojima na necem zavidim.

Odabrao sam bas ovih devet i zato sto su medjusobno dovoljno razliciti, ali i zato sto sam bio, kako sam to njima vec napisao - u fazi trazenja svrhe bloga i sto s njime zapravo zelim postici. (Zato ona pitanja o dubljoj svrhi bloga itd.)

Naime, vrijeme koje sam poceo posvecivati blogu postalo je znacajno u mojem danu. Nije da se direktno necega u zivotu lisavam zbog bloga, ali u svakom slucaju mogao bih ovih sat-dva dnevno trositi i na nesto drugo (obitelj, citanje, spavanje, pospremanje - you name it). No, trosim ga na blog. Nemam drugih hobija, ne pravim modele aviona i ne radim brodove od sibica - pa sam sebi oprastam ovu zabavu. A i prilicno sam naucio citajuci i pisuci, komentirajuci i igrajuci se s dizajnom. Tako da si utvaram da ima nesto dobro sto sam naucio iz svega ovog.

E, ali sad kad vise nisam na blog.hr-u nasao sam se u situaciji da zapravo ne znam sto bih htio.

Kad sad procitam onaj moj prvi post kad sam pocinjao pisati blog, jos uvijek sam nekako "tu" sa time sto zelim od bloga, ali sam htio malo provjeriti neka moja razmisljanja u razgovoru s ljudima koji mi nesto znace.

Od lipanjskog razlaza sa blog.hr-om puuuuuno mi je vremena oduzelo traganje kud cu sa svojim blogom, ceprkanje po html kodovima tulbar ovaj-onaj sajdbar ovaj-onaj boja FFF000 ili FFF001 prored ovakav il onakav, slova sim-tam i slicne gluposti. I jos nisam sasvim zadovoljan.

Onda gledam po nekim blogovima koje pratim i divim se kako su si ljudi sredili blogove ko vurice. Sve ti je tu, mozes satima kopati i pregledavati i sve ti je nekako zgodno i pregledno. Tako bih nesto i ja htio. Pa sam si slozio na brzinu "pomocne stranice" da rasteretim blog od raznih kerefeka koje sam natrpao na margine

Onda pogledam u brojac posjeta pa kad vidim da imam 6 posjeta od cega su 5 mojih ulogiravanja i jedan tajvanac koji je kliknuo na naslovnicu bloggera bas u one 2,3 sekunde kad je tamo stajao moj netom objavljeni post - postavim si pitanje ima li smisla igrati se sa svim tim gadgetima i cincilatorima kad to ionako nitko ne cita.

Onda se postavlja i pitanje sadrzaja - tocnije, da li je moje pisanje uopce nekome inetersantno i ako je, zasto je? Mislim, glupo bi bilo da ja pisem dizertacije o slobodi govora ili pravu glasa, ravnopravnosti zena ili diferencijaciji nivoa na Propilejima a da se ljudima cita o maloj neutrinki i njenim ljubavnim jadima ... i obratno.

Meni je nevolja sto mislim da mogu i ovako, a mogu i onako. Mogu se zezati i pisati duhovite pricice iz zivota (ne zabavno kao Jezdimir, ali na tom tragu) a mogu i zajahati neku ozbiljnu temu i sloziti poneki dubokouman post u kojem ce skoro svaka biti "na svom mjestu".

Optuzuju me neki da sam interviewima zelio promociju, da sam povladjivao tastini blogera s kojima sam razgovarao... To je vrlo istinita optuzba. Ja zbilja zelim da ljudi citaju moj blog. I zbilja bih volio da on bude jedna od nekoliko stranica koje cete otvoriti uz jutarnju kavu. Jesu li mi ljudi odgovorili zbog tastine ili zbog pristojnosti - ne bih znao, ali ionako ne volim psihoanaliziranja na temelju jednog postupka. Svim sugovornicima najljepse zahvaljujem, ja sam ih pristojno pitao ono sto me zaista zanimalo i jako sam zadovoljan i zahvalan na odgovorima koje sam dobio. Puno toga sto sam cuo poslozilo je neke kockice u mojoj glavi. Nisam mogao nekoga pitati za misljenje i pri tome biti bezobrazan ili napadacki, a s obzirom da se radi o ljudima u koje se ugledam - nisam ni imao razloga biti agresivan.

Elem, sad kao da mi je malo jasnije kuda dalje.

Nije bas da bih htio blogom pomicati brda, ali jos me muci ona fair trade markica na cokoladi. Tako da kad postignem neku pristojnu citanost opet cu vas daviti s Krasem i sa svime sto sam u medjuvremenu saznao. A i njih blogami...

Uz to, u pripremi su i neke dobre ideje drugih blogera koje mi se jako svidjaju i u kojima kanim ucestvovati ... ;-))

A sto se tice tema o kojima volite citati kod mene, ako vas zamolim da napisete cega se dobrog od mojih postova vi sjecate onako na prvu loptu - hocete li to napisati u komentare ovog posta?